Сваки истински хришћанин и боготражитељ види Господа у свакој његовој твари. Ипак, најближи и најприснији сусрет може и једино успева да доживи на Светој Литургији. У том, за њега највећем и највреднијем доживљају, који проживљава сваке недеље и празником, осим када је због својих слабости спречен, он види светлост радости и лепоте сусрета са Господом у Светој Тројици. При томе, он занемарује све мрље, пукотине и недостатке на самоме, храму, на фрескопису, иконопису, олтару, свештеницима, окупљенима и свему осталом што се везује за цркву а није њен саставни део, већ само одраз несавршености и палости света у коме живимо.
Безбожне и богоборне власти су деценијама радили на томе да храмови остану пусти и запуштени, да свештенике, па и владике ставе у своју службу и компромитују цркву на сваки начин. Када им то није успевало, убацивали су своје оперативце тајних служби са